Prednapregnuti beton

Posted: 17 oktobra, 2013 in Beton
Oznake:, ,
0

Sam beton dobro podnosi pritisak ali slabo podnosi zatezanje. Iz tog razloga, betonu se dodaje armatura (od čelika) koja prima zatezanje i tako dobijamo armirani beton (AB).  Međutim velika količina betona u AB-u je beskorisna, takoreći predstavlja mrtav teret. To poskupljuje građevinske konstrukcije i zato za veće raspone koristimo drugi sistem.

Osnovna ideja je da se stvori takvo stanje u elementu da isti u toku eksploatacije bude izložen gotovo isljučivo pritisku. Na taj način, beton se iskorištava u potpunosti i smanjuje se količina potrebne armature. To se postiže upotrebom prethodno napregnutog betona tj. prednapregnutog betona. Upotrebom čeličnih kablova, beton se još u fazi izrade izlaže opterećenju pritiska koje je jednako ili veće od očekivanog opterećenju zatezanja u toku eksploatacije. Sada je jasno, da će u fazi eksploatacije elemenat biti izložen samo opterećenju pritiska, a to je ono što i želimo.

Čelični kablovi postavljaju se u betonske elemente i zatim se vrši njihovo zatezanje pomoću hidrauličkih presa ili na drugi mehanizovani način. Zatezanje se može izvršiti pre ili posle betoniranja i očvršćavanja elementa. U prvom slučaju, prvo zatežemo kablove pa betoniramo elemenat, a onda posle očvršćavanja betona otpuštamo kablove. Oni sada teže da se skrate, tj. da povrate svoju prvobitnu dužinu i na taj način opeterećuje elemenat silom pritiska. Pošto se tom skraćenju opire adhezija između kabla i betona ovaj sistem prednaprezanja naziva se adheziono prednaprezanje.

Kablovi za prednaprezanje

Slika 1 – Kablovi za prednaprezanje

U drugom slučaju, kablove postavljamo u cevi koje su postavljenje celom dužinom betonskog elementa. Kablovi se zatežu tek kada beton očvrsne, i to zatezanje vrši se do postizanja unapred proračunate sile prednaprezanja. Pošto ovde nema adhezije, jer se kablovi nalazi u cevima, koriste se kotve kako bi se kablovi fiksirali. Postoji više sistema kotvljena, a kod nas se koristi domaći sistem „Žeželj“. Posle zatezanja kablova, cevi se ne smeju ostaviti „prazne“ nego se u njih ubrizgava injekciona smeša tj. malter. Ova smeša štiti kablove od vode i na taj način sprečava eventualnu koroziju.

Cevi za kablove

Slika 2 – Cevi za kablove

Beton za prednapregnute elemente mora imati minimalno marku MB 30, a za kablove se koristi visokovredni čelik. Pored betona i kablova, postavlja se i obična armatura, pogotovo na krajevima elemenata, gde se uvodi sila prednaprezanja i u pravcu upravnom na kablove. Sila koja je uneta u elemenat tokom vremena opada, pa se obično unosi veća početna sila od potrebne.

Prednapregnuti elemenat

Slika 3 – Prednapregnuti element

Korišćenjem prednapregnutog betona ostvaruje se znatna ušteda u betonu i čeliku. Pošto prethodno napregnuti elementi nisu izloženi zatezanju u njima se ne javljaju prsline, pa su ovi elementi trajniji i sigurniji od armirano-betonskih, zato što teže dolazi do prodora vode do čelika, te nema korozije. Prethodno napregnuti beton može se koristiti za izradu greda, ploča, ljuski, cilindričnih rezervoara i svugde gde veličina opterećenja ili raspona to zahteva.

by Goran Nikolovski | Google+

Šta je malter?

Posted: 12 oktobra, 2013 in Malteri
Oznake:, ,
0

Malter je smeša veziva, agregata i vode. U sastav maltera mogu da uđu i razni dodaci, koji služe za poboljšavanje osobina maltera (povećanje otpornosti na mraz, povećanje vodonepropustljivosti, povećenja čvrstoće, produžavanje ili smanjivanje vremena vezivanja i slično). Najčešće se koriste za zidanje i malterisanje, mada mogu da se upotrebe i za spajanje gotovih elemenata, za izradu košuljica i podloga na podovima, za oblaganje zidova pločama, za zatvaranje spojnica, za zaptivanje kablova kod prednapregnutih elemenata, kao i za popunjavanje šupljina i pukotina. Malteri se dele na proste, koji sadrže samo jedno vezivo (po kojem i dobijaju naziv) i na složene koji se sastoje od dva ili više veziva.

Malter za zidanje

Veziva mogu biti neorganskog tj. mineralnog porekla i organskog porekla. Najčešće korišćena veziva za spravljanje maltera su cement, kreč i gips, mada mogu da se koriste i glina, bitumen i sintetičke smole. Takođe se mogu kupiti i tzv. veziva za malterisanje i zidanje koja predstavljaju mešavinu veziva i raznih dodataka.

Agregati isto mogu biti neorganskog ili organskog porekla. Najčešći agregat je prirodni i veštački pesak, ali se koriste i leteći pepeo, ekspandirana glina i zgura, drvena strugotina, itd. Agregat je ispuna maltera i predstavlja inertan materijal (ne reaguje sa drugim materijalima), i pošto je jeftiniji od veziva on takođe smanjuje cenu koštanja kubika maltera. To je prva uloga agregata, a druga je da u pravilnoj kombinaciji sa vezivom poboljša određena svojstva maltera, kao npr. da spreči pojavu pukotina ili da poboljša termo-izolaciona ili vatrostalna svojstva. Najbolje je koristi rečni pesak. On mora biti čist i oštrih ivica. Najštetnije primese su glinovite primese i one ne smeju preći 5% od mase peska. Za zidanje i osnovni sloj malterisanja koristi se pesak sa zrnom krupnoće do 4mm, a za završni sloj malterisanja do 2mm. Veličina zrna peska treba da je mešovita, tj. treba da ima određeni procenat krupnih i sitnih zrna.

Uloga vode je da obezbedi sredinu za aktiviranje veziva, i da bi se dobila mešavina koja će biti obradiva i lako ugradiva. Količina vode treba da je što manja ali sa druge strane dovoljna da obezbedi ugradljivost. Voda mora da je čista i da je bez organskih primesa, te se zato dozvoljava upotreba vode za piće bez prethodnih ispitivanja. Ostale vode, izuzev eventualno rečne, se moraju ispitati. Izuzetno nepodesne su morska i močvarna voda.

Pijaća voda

Osobine maltera zavise od veziva, ispune i količine vode, i zato izbor sastavnih materijala zavisi od potreba. Pročitajte koje vrste maltera postoje i za šta se koja koristi. Ako želite da odredite tačan sastav maltera i cenu koštanja probajte program Spravljanje Maltera.

by Goran Nikolovski | Google+

Cena kubika betona

Posted: 10 oktobra, 2013 in Beton
Oznake:,
8

Želite nešto da izbetonirate, a niste sigurno koliko će to koštati? – E onda ste na pravom mestu, jer ćemo u ovom članku videti koliko košta kubik betona. Izračunaćemo cenu kubika betona za marke MB10, MB15, MB20, MB25 i videti kako cena 1m³ raste sa markom, jer što je veća marka to je potrebno više cementa, a cement je najskuplji materijal u betonu. Cene su određene pomoću programa za određivanje sastava betona, koji pored toga što može da odredi količinu cementa, šljunka i vode potrebnu za jedan kubik, takođe može da izračuna i cenu materijala.

Cene cementa, šljunka i vode su uzete za datum 10. oktobar 2013., iz lokalnog stovarišta građevinskog materijala. Vi naravno pomoću programa Spravljanje Betona možete da izračunate cenu za današnji datum. Cena vode je uzeta za prosečni grad u Srbiji.

Cene materijala:

  1. Cement: 50kg = 650 din
  2. Šljunak: 1m³ = 1200 din
  3. Voda: 1m³ = 65 din

Izračunata cena kubika betona (pomoću programa):

  1. MB 10: 4333.75 din
  2. MB 15: 4807.05 din
  3. MB 20: 5279.70 din
  4. MB 25: 5895.00 din

Radi lakšeg pregleda, cene su na slici 1, date u vidu grafika.

Kubik betona cena

Slika 1 – Grafik cena kubika betona

Kao što vidimo razlike u ceni i nisu male. Zato je neophodno (ako pravite malo veću količinu betona) za svaku konstrukciju i svaki element pravilno odabrati marku betona. Na slikama ispod, dato je procentualno učešće cene materijala u ukupnoj ceni. Kao što se vidi sa slika, kako raste marka betona, tako raste i količina a samim ti i cena cementa.

Učešće cene materijala za kubik beton MB10

Slika 2 – Marka betona MB 10

Učešće cene materijala za kubik beton MB15

Slika 3 – Marka betona MB 15

Učešće cene materijala za kubik beton MB20

Slika 4 – Marka betona MB 20

Učešće cene materijala za kubik beton MB25

Slika 5 – Marka betona MB 25

Napomena: proračun je izvršen za beton plastične konzistencije, koristi se cement PC 32.5 i negranulisani agregat.

by Goran Nikolovski | Google+

Vrste maltera

Posted: 4 oktobra, 2013 in Malteri
Oznake:, , , ,
1
Cementni, krečni, produžni ili produžno gipsni malter?

Jedna od najčešćih dilema prilikom zidanja ili malterisanja je koji malter upotrebiti. Cementni, krečni, produžni ili produžno gipsni, šta ova imena uopšte znače? A koju razmeru mešanja upotrebiti 1:1, 1:3 ili 1:2:6, i šta je uopšte razmera mešanja?! A zašto je to uopšte i važno – možda se pitate. Napravi malter i radi, nema tu puno pametovanja. Problem je u tome što to može da vas skupo košta, kako zbog prevelike količine upotrebljenog materijala (koji nije jeftin) tako i zbog slabog kvaliteta maltera, ili pogrešne upotrebe maltera. U ovom članku ćemo ukratko videti koji se malter za šta koristi.

Malter

Malter

Razmera mešanja

Predstavlja odnos upotrebljenog veziva (cement, kreč, gips) prema agregatu (pesak).

Cementni malter

Spravlja se mešanjem cementa (c) i peska (p). Pesak treba dobro izmešati sa cementom, te se dodaje određena količina vode uz konstantno mešanje. Vode treba dodati toliko da malter postane plastičan, tj. dobro obradljiv. Kao što samo ime kaže, vezivo u ovom malteru je cement. Razmere mešanja, definisane normativima su:

  • 1:1 (c:p)
  • 1:2 (c:p)
  • 1:3 (c:p)
  • 1:4 (c:p)

Koristi za fugovanje spojnica i malterisanje površina koje treba da su vodonepropusne (1:1), za tanke zidove i spoljno malterisanje osetljivih delova fasada – sokle (1:2), za spoljna malterisanja i dersovanja (1:3) i za zidanje veoma opterećenih zidova i stubova (1:3 i 1:4). Upotrebljava se i za postavljanje kamenih ploča i keramičkih pločica, za košuljice i podloge (1:2 i 1:3). Cementni malter je najčvršći malter, ali ima sklonost ka stvaranju prslina zato što nije elastičan (pogotovo ako se pravi u razmeri 1:1). Ovaj malter je otporan na vodu, i očvršćava čak i pod vodom (hidrauličan je).

Krečni malter

Pravi se mešanjem gašenog kreča i vode dok se ne dobije krečno mleko. Zatim se dodaje pesak, i nastavlja se sa mešanjem. U slučaju upotrebe hidratizovanog kreča (praškasti kreč u džakovima), kreč i pesak se prvo pomešaju, pa tek onda dodajemo vodu. U ovom malteru vezivo je naravno kreč (k).

Razmere mešanja, definisane normativima su:

  • 1:1 (k:p)
  • 1:2 (k:p)
  • 1:3 (k:p)
  • 1:4 (k:p)

Ovaj malter se koristi za malterisanje zidova i plafona, i za zidanje slabije opterećenih zidova. Za malterisanje se upotrebljava malter razmere 1:1, 1:2 i 1:3, a za zidanje se upotrebljava 1:3 i 1:4. Krečni malter je plastičan i lako se ugrađuje, ali nema veliku čvrstoću. Ovaj malter je slabo otporan na vodu i zato se najviše koristi za malterisanje unutrašnjih zidova i plafona, i to u prostorijama u kojima neće biti vlage. Za malterisanje tavanica preko trske spravlja se mastan krečni malter (razmere 1:1) sa dodatkom životinjske dlake, koji se još naziva i čok malter. Njegovom upotrebom se ostvaruje dobra veza između maltera i trske, i obično se koristi samo za prvi sloj.

Produžni malter

Ovaj malter je u stvari modifikacija krečnog, on pored kreča kao vezivo ima i cement. Spravlja se tako što se cement i pesak mešaju nasuvo, pa se onda dodaju krečnom mleku, a ako se koristi kreč u prahu (hidratizovani kreč) svi sastojci se zamešaju na suvo, pa se doliva voda. Ime produžni potiče od toga što mu za očvršćavanje treba više vremena (može se koristiti 6-9 časova posle pravljenja).

Razmere mešanja, definisane normativima su:

  • 1:1:5  (c:k:p)
  • 1:1:6  (c:k:p)
  • 1:2:5  (c:k:p)
  • 1:2:6  (c:k:p)
  • 1:3:9  (c:k:p)

Koristi se za unutrašnja i spoljašnja malterisanja i za zidanje opterećenijih zidova i zidova u vlazi. Sadrži i cement i kreč, tako da ovaj malter ima čvrstoću i otpornost na atmosferske uticaje , kao i dobru obradivost. Za malterisanje se koriste razmere 1:2:5, 1:2:6 i 1:3:9, a za zidanje se koriste najčešće razmere 1:2:6 i 1:3:9. Razmera 1:1:6 se koristi za zidanje zidova koji će biti izloženi vlazi i za jače opterećene zidove, kao i za zidove debljine 12cm. Otporan je na vodu.

Produžni gips malter

Pravi se od gipsa (g), kreča, peska i vode. Kreč čini malter elastičnijim i produžava mu vreme vezivanja, ali i smanjuje čvrstoću gipsa. Spravlja se tako što se gipsana kaša dodaje krečnom malteru, koji ne sme da ima puno vode, da se pri dolivanju kaše ne bi prekoračila potrebna količina vode. Ovaj malter je u stvari modifikacija krečnog.

Razmere mešanja, definisane normativima su:

  • 1:1:5  (g:k:p)
  • 1:2:6  (g:k:p)
  • 1:3:9  (g:k:p)
  • 2:3:6  (g:k:p)

Koristi se za malterisanja plafona i unutrašnjih zidova. Pogodan je za ugradnju zbog dobre obradivosti i sa njim je moguće ostvariti izuzetno glatke površine zidova. Ovaj malter je slabo otporan na vodu.

Zidovi u seizmičkim područjima

Ako se zidaju zidovi u seizmičkim područjima (zona VII i više) mora se koristiti produžni malter, zato što jedino on ima i čvrstoću i elastičnost. Upotreba čisto cementnog maltera nije dozvoljena. Krečni se može koristiti izuzetno za male prizemne objekte (u VII i VIII zoni) ali se ne preporučuje.

Probajte program za određivanje sastava maltera.

by Goran Nikolovski | Google+

Koja marka betona

Posted: 28 septembra, 2013 in Beton
Oznake:,
0

Jedno od najčešćih pitanja kada pravite beton je koju marku betona upotrebiti, tj. jednostavnije rečeno koliko beton treba da je čvrst. Za elemente koji neće biti jako opterećeni ili koji su manje važni koriste se niže marke (MB 10, MB 15) a za važnije i opterećenije elemente koriste se veće marke (MB 20, MB 25).

Za izuzetno važne konstrukcije, kao npr. mostove, hale, tornjeve i slično, koriste se još veće marke: MB 30, MB 35, MB 40, MB 45, MB 50, MB 55, MB 60. Po našim propisima na gradilištu se mogu spravljati samo betoni MB 10 do MB 25. Ostali betoni moraju se transportovati iz fabrike, zato što se oni ne mogu kvalitetno spraviti na gradilištu.

Mešalica za beton

Mešalica za beton

Sada ćemo videti koja marka betona se preporučuje za koju namenu.

  • MB 10 – pogodan za podloge, nasipanja, tamponske slojeve, slojeve za izravnavanje i sl.
  • MB 15 – pogodan za platoe, trotoare, staze oko objekata, parkinge
  • MB 20 – pogodan za temelje objekata
  • MB 25 – pogodan za stubove, grede, ploče, serklaže i ostale nosive elemente

U prethodnom članku možete videti koliko je potrebno cementa za određenu marku betona. Ako u beton postavljate armaturu (armirani beton), onda marka mora biti najmanje MB 15. Ako želite da odredite sastav betona probajte program:

Link Spravljanje Betona

by Goran Nikolovski | Google+

Šta je marka betona

Posted: 23 septembra, 2013 in Beton
Oznake:,
0

Marka betona (MB) predstavlja meru čvrstoće betona na pritisak. Što je marka veća, to je beton kvalitetniji i može da primi veće opterećenje. Veća čvrstoća postiže se upotrebom veće količine cementa, pa samim tim što je marka betona veća, to je cena koštanja jednog kubnog metra betona veća. Čvrstoća betona na pritisak ispituje se u laboratoriji pomoću hidrauličke prese.

Hidraulička presa za beton

Slika 1 – Hidraulička presa

Po pravilniku PBAB87, marka betona (MB) odgovara normiranoj vrednosti karakteristične čvrstoće na pritisak. Za konstrukcije i elemente od betona upotrebljavaju se sledeće marke: MB 10, 15, 20, 25, 30, 35, 40, 45, 50, 55, 60. Broj predstavlja vrednost čvrstoće u MPa (megapaskal) ili u N/mm² (njutn po milimetru kvadratnom).

Pravilnik je zasnovan na čvrstoći pri pritisku koji se ispituje na kockama sa dimenzija 20x20x20 cm, čuvanim u vodi ili u najmanje 95% relativne vlage pri temperaturi 20ºC ± 3ºC. Ove kocke se čuvaju u navedenim uslovima 28 dana, a potom se vrši ispitivanje. Ispitivanje se vrši u ovlašćenim laboratorijama, a za svaki betonski element, potrebno je imati tri uzorka.

Probajte program za određivanje sastava betona:
Link Spravljanje Betona

by Goran Nikolovski | Google+

Koliko cementa u beton

Posted: 12 septembra, 2013 in Cement
Oznake:,
0

Prema trenutno važećem pravilniku za beton i armirani beton PBAB87, beton koji se spravlja na gradilištu na kojem će se i ugraditi spada u prvu kategoriju B.I. Beton prve kategorije može biti marke MB10, MB15, MB20 i MB25. On se može spravljati bez prethodnog ispitivanja, ali se mora upotrebiti minimalna količina cementa data u tabeli 1. Ove minimalne količine važe ako se upotrebljava standardan cement PC 32.5.

Minimalne količine cementa PC 32.5 za svaku marku betona

Tabela 1 – Minimalne količine cementa PC 32.5

Iz tabele 1, vidi se na primer da je za kubik betona marke MB 25 potrebno 350 kilograma cementa. Ako se upotrebljava cement većeg kvaliteta PC 42.5, onda se količine u tabeli 1 mogu umanjiti za 10%, pa dobijamo manje vrednosti, prikazane u tabeli 2.

Minimalne količine cementa PC 42.5 za svaku marku betona

Tabela 2 – Minimalne količine cementa PC 42.5

Ove minimalne količine cementa su date za kubik (1m³) betona svih konzistencija (kruta i plastična) osim tečne. Ako se pravi tečniji beton onda se vrednosti povećavaju za 10% jer dodatna voda smanjuje čvrstoću betona. Takođe gornje vrednosti važe ako se beton spravlja sa agregatom koji ima najveću frakciju 16-32mm. Ako se koristi sitniji agregat, onda se gornje vrednosti povećavaju za 10% pri najvećoj frakciji 8-16mm, tj. za 20% pri upotrebi još sitnijeg agregata sa najvećom frakcijom 4-8mm.

Probajte program za određivanje sastava betona:
Link Spravljanje Betona

by Goran Nikolovski | Google+

Noviji unosi