Arhiva za kategoriju ‘Malteri’

Na zahtev velikog broja čitalaca bloga, programi Spravljanje Betona i Spravljanje Maltera, koji se koriste za odredjivanje sastava betona odnosno maltera su od danas do 31. decembra 2015. godine na sniženju. Cena za svaki program pojedinačno je inače 999 dinara, a ako sada kupite dobićete oba za SAMO 499 DIN.  To je ukupna ušteda od skoro 1500 din. Iskoristite sniženje i kupite programe odmah. Ako imate neko dodatno pitanje kontaktirajte me.

Sniženje na programe za Beton i Malter

Za način uplate posetite: Kupovina programa

Ako želite da saznate više o ovim programima posetite: Program za BetonProgram za Malter

Advertisements

Perlit malter je specijalna vrsta maltera, u kojem se kao agregat ne koristi pesak, nego kamen vulkanskog porekla koji se naziva perlit. Perlit je amorfno vulkansko staklo sa relativno visokim sadržajem vode. Za spravljanje maltera se ne koristi sirovi perlit, nego industrijski obrađen materijal u obliku ekspandiranog perlita (slika 1). On se dobija zagrevanjem sirovog perlita na temperaturi od oko 900°C, pri čemu voda isparava i povećava zapreminu perlita 7 do 16 puta. Sirovi kamen ima zapreminsku težinu (tj. gustinu) od oko 1100 kg/m³, a ekspandirani od 30 do 150 kg/m³.

Ekspandirani perlit

Slika 1 – Ekspandirani perlit

Ova vrsta maltera se najčešće koristi za toplotnu izolaciju zidnih i tavanskih površina kako od uticaja temperature tako i od dejstva požara. Može da se koristi i za izolaciju podova i ravnih krovova, kao obloga za dimnjake i slično. Malter se spravlja tako što se u mešalicu prvo doda voda, zatim se dodaje perlit i ova smesa se meša najmanje 30 sekundi. Potom se dodaju veziva (kreč, cement) i eventualni aditivi, i nastavlja se mešanja još minimum 2 minuta.

Površina na koju se nanosi perlit malter mora biti pravilno obrađena. Bilo da je u pitanju podloga od opeke ili betona, mora se izvršiti dobro kvašenje vodom i špricanje cementnim mlekom, a pre toga je neophodno očistiti površinu od prašine i ostalih nečistoća.

Perlit malter se obično nanosi u dva sloja debljine po 2cm, a kada se prosuši onda se najčešće nanosi još jedan tanak sloj produžnog maltera, koji služi kao zaštita. Ovaj zaštitini sloj je tanak (nekoliko mm) da bi omogućio „disanje“ zida. Perlit je čist i ekološki materijal, ne reaguje sa ostalim sastojcima maltera i vatrostalan je do temperature od oko 1200°C.

Primer sastava za 1m³ maltera:

Ekspandirani perlit 1.2m³
Hidratisani kreč 130kg
Cement PC 32.5 100kg
Voda 300-320lit
Dodatak za penušanje 1.2lit

Takođe, mogu da se kupe i gotovi malteri u džakovima. Ovo su termoizolacioni malteri na bazi perlita, i u svom sastavu imaju sve osim vode. Na gradilištu je potrebno samo zamešati sadržaj džaka sa vodom u mešalici, i malter je spreman za upotrebu. Sadržaj vode i dužina mešanja je propisana od strane proizvođača.

Iz svega ovoga sledi jasan zaključak. Perlit malter je odličan termoizolacioni materijal, ali pošto je ekspandirani perlit kao agregat mekan i nedovoljno čvrst, onda se ovi malteri ne mogu koristiti za zidanje zidova.

Šta je malter?

Posted: oktobar 12, 2013 in Malteri
Oznake:, ,

Malter je smeša veziva, agregata i vode. U sastav maltera mogu da uđu i razni dodaci, koji služe za poboljšavanje osobina maltera (povećanje otpornosti na mraz, povećanje vodonepropustljivosti, povećenja čvrstoće, produžavanje ili smanjivanje vremena vezivanja i slično). Najčešće se koriste za zidanje i malterisanje, mada mogu da se upotrebe i za spajanje gotovih elemenata, za izradu košuljica i podloga na podovima, za oblaganje zidova pločama, za zatvaranje spojnica, za zaptivanje kablova kod prednapregnutih elemenata, kao i za popunjavanje šupljina i pukotina. Malteri se dele na proste, koji sadrže samo jedno vezivo (po kojem i dobijaju naziv) i na složene koji se sastoje od dva ili više veziva.

Malter za zidanje

Veziva mogu biti neorganskog tj. mineralnog porekla i organskog porekla. Najčešće korišćena veziva za spravljanje maltera su cement, kreč i gips, mada mogu da se koriste i glina, bitumen i sintetičke smole. Takođe se mogu kupiti i tzv. veziva za malterisanje i zidanje koja predstavljaju mešavinu veziva i raznih dodataka.

Agregati isto mogu biti neorganskog ili organskog porekla. Najčešći agregat je prirodni i veštački pesak, ali se koriste i leteći pepeo, ekspandirana glina i zgura, drvena strugotina, itd. Agregat je ispuna maltera i predstavlja inertan materijal (ne reaguje sa drugim materijalima), i pošto je jeftiniji od veziva on takođe smanjuje cenu koštanja kubika maltera. To je prva uloga agregata, a druga je da u pravilnoj kombinaciji sa vezivom poboljša određena svojstva maltera, kao npr. da spreči pojavu pukotina ili da poboljša termo-izolaciona ili vatrostalna svojstva. Najbolje je koristi rečni pesak. On mora biti čist i oštrih ivica. Najštetnije primese su glinovite primese i one ne smeju preći 5% od mase peska. Za zidanje i osnovni sloj malterisanja koristi se pesak sa zrnom krupnoće do 4mm, a za završni sloj malterisanja do 2mm. Veličina zrna peska treba da je mešovita, tj. treba da ima određeni procenat krupnih i sitnih zrna.

Uloga vode je da obezbedi sredinu za aktiviranje veziva, i da bi se dobila mešavina koja će biti obradiva i lako ugradiva. Količina vode treba da je što manja ali sa druge strane dovoljna da obezbedi ugradljivost. Voda mora da je čista i da je bez organskih primesa, te se zato dozvoljava upotreba vode za piće bez prethodnih ispitivanja. Ostale vode, izuzev eventualno rečne, se moraju ispitati. Izuzetno nepodesne su morska i močvarna voda.

Pijaća voda

Osobine maltera zavise od veziva, ispune i količine vode, i zato izbor sastavnih materijala zavisi od potreba. Pročitajte koje vrste maltera postoje i za šta se koja koristi. Ako želite da odredite tačan sastav maltera i cenu koštanja probajte program Spravljanje Maltera.

by Goran Nikolovski | Google+

Vrste maltera

Posted: oktobar 4, 2013 in Malteri
Oznake:, , , ,
Cementni, krečni, produžni ili produžno gipsni malter?

Jedna od najčešćih dilema prilikom zidanja ili malterisanja je koji malter upotrebiti. Cementni, krečni, produžni ili produžno gipsni, šta ova imena uopšte znače? A koju razmeru mešanja upotrebiti 1:1, 1:3 ili 1:2:6, i šta je uopšte razmera mešanja?! A zašto je to uopšte i važno – možda se pitate. Napravi malter i radi, nema tu puno pametovanja. Problem je u tome što to može da vas skupo košta, kako zbog prevelike količine upotrebljenog materijala (koji nije jeftin) tako i zbog slabog kvaliteta maltera, ili pogrešne upotrebe maltera. U ovom članku ćemo ukratko videti koji se malter za šta koristi.

Malter

Malter

Razmera mešanja

Predstavlja odnos upotrebljenog veziva (cement, kreč, gips) prema agregatu (pesak).

Cementni malter

Spravlja se mešanjem cementa (c) i peska (p). Pesak treba dobro izmešati sa cementom, te se dodaje određena količina vode uz konstantno mešanje. Vode treba dodati toliko da malter postane plastičan, tj. dobro obradljiv. Kao što samo ime kaže, vezivo u ovom malteru je cement. Razmere mešanja, definisane normativima su:

  • 1:1 (c:p)
  • 1:2 (c:p)
  • 1:3 (c:p)
  • 1:4 (c:p)

Koristi za fugovanje spojnica i malterisanje površina koje treba da su vodonepropusne (1:1), za tanke zidove i spoljno malterisanje osetljivih delova fasada – sokle (1:2), za spoljna malterisanja i dersovanja (1:3) i za zidanje veoma opterećenih zidova i stubova (1:3 i 1:4). Upotrebljava se i za postavljanje kamenih ploča i keramičkih pločica, za košuljice i podloge (1:2 i 1:3). Cementni malter je najčvršći malter, ali ima sklonost ka stvaranju prslina zato što nije elastičan (pogotovo ako se pravi u razmeri 1:1). Ovaj malter je otporan na vodu, i očvršćava čak i pod vodom (hidrauličan je).

Krečni malter

Pravi se mešanjem gašenog kreča i vode dok se ne dobije krečno mleko. Zatim se dodaje pesak, i nastavlja se sa mešanjem. U slučaju upotrebe hidratizovanog kreča (praškasti kreč u džakovima), kreč i pesak se prvo pomešaju, pa tek onda dodajemo vodu. U ovom malteru vezivo je naravno kreč (k).

Razmere mešanja, definisane normativima su:

  • 1:1 (k:p)
  • 1:2 (k:p)
  • 1:3 (k:p)
  • 1:4 (k:p)

Ovaj malter se koristi za malterisanje zidova i plafona, i za zidanje slabije opterećenih zidova. Za malterisanje se upotrebljava malter razmere 1:1, 1:2 i 1:3, a za zidanje se upotrebljava 1:3 i 1:4. Krečni malter je plastičan i lako se ugrađuje, ali nema veliku čvrstoću. Ovaj malter je slabo otporan na vodu i zato se najviše koristi za malterisanje unutrašnjih zidova i plafona, i to u prostorijama u kojima neće biti vlage. Za malterisanje tavanica preko trske spravlja se mastan krečni malter (razmere 1:1) sa dodatkom životinjske dlake, koji se još naziva i čok malter. Njegovom upotrebom se ostvaruje dobra veza između maltera i trske, i obično se koristi samo za prvi sloj.

Produžni malter

Ovaj malter je u stvari modifikacija krečnog, on pored kreča kao vezivo ima i cement. Spravlja se tako što se cement i pesak mešaju nasuvo, pa se onda dodaju krečnom mleku, a ako se koristi kreč u prahu (hidratizovani kreč) svi sastojci se zamešaju na suvo, pa se doliva voda. Ime produžni potiče od toga što mu za očvršćavanje treba više vremena (može se koristiti 6-9 časova posle pravljenja).

Razmere mešanja, definisane normativima su:

  • 1:1:5  (c:k:p)
  • 1:1:6  (c:k:p)
  • 1:2:5  (c:k:p)
  • 1:2:6  (c:k:p)
  • 1:3:9  (c:k:p)

Koristi se za unutrašnja i spoljašnja malterisanja i za zidanje opterećenijih zidova i zidova u vlazi. Sadrži i cement i kreč, tako da ovaj malter ima čvrstoću i otpornost na atmosferske uticaje , kao i dobru obradivost. Za malterisanje se koriste razmere 1:2:5, 1:2:6 i 1:3:9, a za zidanje se koriste najčešće razmere 1:2:6 i 1:3:9. Razmera 1:1:6 se koristi za zidanje zidova koji će biti izloženi vlazi i za jače opterećene zidove, kao i za zidove debljine 12cm. Otporan je na vodu.

Produžni gips malter

Pravi se od gipsa (g), kreča, peska i vode. Kreč čini malter elastičnijim i produžava mu vreme vezivanja, ali i smanjuje čvrstoću gipsa. Spravlja se tako što se gipsana kaša dodaje krečnom malteru, koji ne sme da ima puno vode, da se pri dolivanju kaše ne bi prekoračila potrebna količina vode. Ovaj malter je u stvari modifikacija krečnog.

Razmere mešanja, definisane normativima su:

  • 1:1:5  (g:k:p)
  • 1:2:6  (g:k:p)
  • 1:3:9  (g:k:p)
  • 2:3:6  (g:k:p)

Koristi se za malterisanja plafona i unutrašnjih zidova. Pogodan je za ugradnju zbog dobre obradivosti i sa njim je moguće ostvariti izuzetno glatke površine zidova. Ovaj malter je slabo otporan na vodu.

Zidovi u seizmičkim područjima

Ako se zidaju zidovi u seizmičkim područjima (zona VII i više) mora se koristiti produžni malter, zato što jedino on ima i čvrstoću i elastičnost. Upotreba čisto cementnog maltera nije dozvoljena. Krečni se može koristiti izuzetno za male prizemne objekte (u VII i VIII zoni) ali se ne preporučuje.

Probajte program za određivanje sastava maltera.

by Goran Nikolovski | Google+