Novi domen

Posted: januar 29, 2015 in Informacije

Poštovani čitaoci,

ovim putem želeo bih da vas obavestim da je blog Spravljanje Betona dobio novu web adresu. Sa dosadašnje adrese: https://spravljanjebetona.wordpress.com websajt je preseljen na novu adresu: www.spravljanjebetona.com

Spravljanje Betona Adresa

Kao što vidite prešli smo sa poddomena na wordpressu na samostalnu adresu. Ako posetite sajt na staroj adresi bićete automatski prebačeni na novu adresu. Sve ostalo je isto.

U pripremi je post u kome će biti reči o „Štampanom betonu“. Takođe, ako želite možete besplatno preuzeti program za određivanje sastava betona.

Hvala vam što čitate blog,
Goran.

Advertisements

Danas je objavljena prva verzija programa Spravljanje Betona Free koja je namenjena za ne-Windows operativne sisteme. Program je napisan u Javi™ tako da bi trebao da radi na svim operativnim sistemima za koje postoji Java™ virtuelna mašina. Ova verzija programa je potpuno besplatna i možete je koristiti neograničeno.

Spravljanje Betona Free

Preuzmi program

Program je testiran samo na Ubuntu™ operativnom sistemu, ali bi trebao da radi na svim ostalim operativnim sistemima koji, kao što je već rečeno, imaju Javu™. Sledi uputstvo kako pokrenuti program na Ubuntu™:

1. Instalirajte Java™ Runtime (verziju 7 ili veću) preko Ubuntu Software Center
2. Kliknite desnim tasterom na fajl „Spravljanje Betona.jar“ a zatim na Properties

Podešavanje programa

3. Kliknite na karticu Permissions i obeležite Allow executing file as program

Dozvola za izvršavanje

4. Kliknite na karticu Open With pa zatim selektujte OpenJDK Java 7 Runtime i kliknite na dugme Set as default

Podešavanje podrazumevanog programa

5. Kliknite na dugme Close i to je to, program je sada spreman za rad

Ova verzija programa nema istu funkcionalnost kao verzija programa namenjena za Windows. Algoritam za proračun sastava betona je identičan, ali nedostaju opcije za računanje cene koštanja materijala, zatim opcija za čuvanje liste proračuna, kao i mogućnost štampanja izveštaja i snimanja u PDF, RTF i HTML fajl. Za Windows verziju programa kliknite ovde.

Perlit malter je specijalna vrsta maltera, u kojem se kao agregat ne koristi pesak, nego kamen vulkanskog porekla koji se naziva perlit. Perlit je amorfno vulkansko staklo sa relativno visokim sadržajem vode. Za spravljanje maltera se ne koristi sirovi perlit, nego industrijski obrađen materijal u obliku ekspandiranog perlita (slika 1). On se dobija zagrevanjem sirovog perlita na temperaturi od oko 900°C, pri čemu voda isparava i povećava zapreminu perlita 7 do 16 puta. Sirovi kamen ima zapreminsku težinu (tj. gustinu) od oko 1100 kg/m³, a ekspandirani od 30 do 150 kg/m³.

Ekspandirani perlit

Slika 1 – Ekspandirani perlit

Ova vrsta maltera se najčešće koristi za toplotnu izolaciju zidnih i tavanskih površina kako od uticaja temperature tako i od dejstva požara. Može da se koristi i za izolaciju podova i ravnih krovova, kao obloga za dimnjake i slično. Malter se spravlja tako što se u mešalicu prvo doda voda, zatim se dodaje perlit i ova smesa se meša najmanje 30 sekundi. Potom se dodaju veziva (kreč, cement) i eventualni aditivi, i nastavlja se mešanja još minimum 2 minuta.

Površina na koju se nanosi perlit malter mora biti pravilno obrađena. Bilo da je u pitanju podloga od opeke ili betona, mora se izvršiti dobro kvašenje vodom i špricanje cementnim mlekom, a pre toga je neophodno očistiti površinu od prašine i ostalih nečistoća.

Perlit malter se obično nanosi u dva sloja debljine po 2cm, a kada se prosuši onda se najčešće nanosi još jedan tanak sloj produžnog maltera, koji služi kao zaštita. Ovaj zaštitini sloj je tanak (nekoliko mm) da bi omogućio „disanje“ zida. Perlit je čist i ekološki materijal, ne reaguje sa ostalim sastojcima maltera i vatrostalan je do temperature od oko 1200°C.

Primer sastava za 1m³ maltera:

Ekspandirani perlit 1.2m³
Hidratisani kreč 130kg
Cement PC 32.5 100kg
Voda 300-320lit
Dodatak za penušanje 1.2lit

Takođe, mogu da se kupe i gotovi malteri u džakovima. Ovo su termoizolacioni malteri na bazi perlita, i u svom sastavu imaju sve osim vode. Na gradilištu je potrebno samo zamešati sadržaj džaka sa vodom u mešalici, i malter je spreman za upotrebu. Sadržaj vode i dužina mešanja je propisana od strane proizvođača.

Iz svega ovoga sledi jasan zaključak. Perlit malter je odličan termoizolacioni materijal, ali pošto je ekspandirani perlit kao agregat mekan i nedovoljno čvrst, onda se ovi malteri ne mogu koristiti za zidanje zidova.

Bliži se leto, a ono donosi visoke temperature. Kvalitet betona u mnogome zavisi od vode koja je potrebna za hidrataciju cementa, a pošto voda na visokim temperaturama isparava, onda je potrebno primeniti posebne mere pri betoniranju. Hidratacija cementa je hemijski proces u kojem, cement reaguje sa vodom i zajedno sa agregatom tvori veštački kamen, koji se naziva beton. Tokom ovog procesa oslobađa se toplotna energija, koja zajedno sa visokom spoljašnjom temperaturom deluje negativno na količinu vode.

Loše dejstvo, osim visoke temperature, imaju vetar i niska vlažnost vazduha. Najnepovoljnije je dejstvo visoke temperature i niske vlažnosti, jer to stvara idealne uslove za brzo isparavanje vode. Na slici 1 vidimo betonski trotoar koji nije pravilno urađen, te je voda iz površinskog sloja isparila i ostavila loš cementni kamen koji je vremenom ispucao i razišao se. Na slici 2 je prikazan dobro urađen trotoar.

Loše urađen trotoar

Slika 1

Dobro urađen trotoar

Slika 2

Istraživanjima je dokazano da je optimalna temperatura za beton između 14 i 20°C. Na višim temperaturama dolazi do ubrzanog pada konzistencije tj. obradljivost sveže betonske mase je slabija, te može da dođe do lošijeg sabijanja prilikom ugradnje a to dovodi do slabije čvrstoće betona. Takođe, dolazi i do bržeg vezivanja i očvršćavanja betona. Sve ovo se događa zbog bržeg isparavanja vode. Gubitak vode prekida hemijski proces hidratacije cementa i dovodi do formiranja prslina, koje su štetne prilikom eksploatacije betonskog elementa.

Betoniranje na temparaturama višim od 30°C zahteva posebne mere. Da bi beton mogao normalno vezati i očvrsnuti potrebno je sprečiti gubitak vode (najmanje prvih 7, a optimalno 10 dana) primenom jedne ili više metoda:

  • polivanje vodom betonskog elementa
  • pokrivanje betonskog elementa raznim pokrivačima (folije, juta, filc, penasta guma)
  • polivanje hemijskim sredstvima koja stvaraju vodonepropusni film na površini elementa

Negovanje vodom je potrebno početi odmah po stvrdnjavanju svežeg betona. Pre početka betoniranja treba dobro nakvasiti oplatu i podlogu, kako ove ne bi povukle vodu iz svežeg betona. Kako bi se što više smanjila temperatura u samom betonu, prilikom spravljanja betona treba koristiti ohlađenu vodu. Takođe je poželjno koristiti minimalne propisane količine cementa, jer što se upotrebljava više cementa to je i toplota koja se oslobađa prilikom hidratacije cementa veća.

Prilikom spravljanja betona mogu se koristiti određeni aditivi – usporivači (retarderi) i plastifikatori. Prvi odlažu vreme vezivanja, a drugi smanjuju potrebnu količinu vode uz obezbeđenje plastičnosti betonske mešavine. Obično dolaze kombinovani u jednom dodatku za beton. Ako je temperatura u toku dana previsoka, onda treba pomeriti radove u kasne poslepodnevne časove ili betonirati noću. Sveži beton treba ugraditi i izvibrirati u najkraćem mogućem roku. Beton nije jeftin materijal i zato ga je potrebno pravilno spraviti, ugraditi i negovati, kako se radovi zbog lošeg krajnjeg rezultata ne bi morali ponavljati.

Težina betona

Posted: februar 10, 2014 in Beton
Oznake:,

Kada se kaže težina betona, obično se misli na težinu jednog kubnog metra betona. Drugi (i pravilniji) naziv je zapreminska masa betona ili gustina betona. Pošto agregat u betonu učestvuje i do 80% jasno je da težina betona u prvom redu zavisi od vrste upotrebljenog agregata. Zbog toga se betoni obično razvrstavaju po vrsti agregata u sledeće tri grupe:

Grupa Zapreminska masa Vrsta agregata
Laki beton manja od 1800 kg/m³ ekspandirana glina, perlit, leteći pepeo
Klasični beton između 2200 i 2500 kg/m³ prirodni šljunak, drobljeni kamen
Teški beton veća od 2500 kg/m³ barit, gvozdene rude, gvozdene kuglice

Laki betoni se obično koriste za izradu prefabrikovanih blokova i ploča, a koriste se i za izradu izravnavajućih slojeva, slojeva za postizanje padova, za izradu podova. Klasični betoni se koriste za izradu svih vrsta konstrukcija: temelji, brane, stubovi, grede, ploče, zidovi, silosi, mostovi i slično. Teški betoni se najčešće koriste za zaštitu od radijacije (kod nuklearnih elektrana, bunkera, medicinskih ustanova koje poseduju uređaje koji zrače) i kod objekata gde je potrebna velika težina u maloj zapremini (za balast kod podvodnih naftovoda).

Težina betona

Ako se ne raspolaže tačnim vrednostima (određenim eksperimentalnim putem) za klasičan beton pri računanju težine se koriste sledeće prosečne vrednosti:

Vrsta Zapreminska masa
Klasičan nearmirani beton 2400 kg/m³
Klasični armirani beton 2500 kg/m³

Što je beton veće gustine to je on kvalitetniji, u smislu da ima veću čvrstoću i veću nosivost (pod uslovom da je pravilno armiran).

by Goran Nikolovski | Google+

Danas je objavljena nova i poboljšana verzija programa Spravljanje Maltera. Pomoću ovog programa možete brzo i lako da odredite sastav maltera. Više informacija o programu pročitajte ovde. Program možete skinuti klikom na dugme „Preuzmi“.

Spravljanje Maltera 1.15

Preuzmi program

 by Goran Nikolovski | Google+

Danas je objavljena nova i poboljšana verzija programa Spravljanje Betona. Pomoću ovog programa možete brzo i lako da odredite sastav betona. Više informacija o programu pročitajte ovde. Program možete skinuti klikom na dugme „Preuzmi“.

Spravljanje Betona 1.18

Preuzmi program

by Goran Nikolovski | Google+