Spravljanje Betona

Asfalt (od engleske reči asphalt što znači bitumen)  je specijalna vrsta betona koja se koristi za asfaltiranje. Umesto cementa kao kod klasičnog betona, kao vezivo u asfalt betonu se koristi bitumen koji se dobija preradom nafte. Treba napomenuti da se bitumen često u govoru meša sa katranom iako su ovo dva potpuno različita materijala. Katran se dobija preradom uglja i njegova primena je zabranjena, obzirom da je kancerogen. Umesto agregata koji ima oble ivice (šljunak) za proizvodnju asfalta se koristi agregat sa oštrim ivicama koji se još naziva tucanik (drobljeni kamen). Najčešća primena ovakvog betona je za asfaltiranje ulica i puteva.

Slika 1 – Asfalt betonski kolovoz

Šta je razlika izmedju klasičnog cement betona i asfalt betona? Pa postoji više razlika. Gradjevinski elemenat napravljen od cement betona predstavlja krutu tj. neelastičnu konstrukciju. Sa druge strane asfalt beton se koristi za pravljenje fleksibilnih (elastičnih) konstrukcija. Namene su im potpuno različite, mada postoje oblasti gde im se upotreba može preklopiti. Cement beton se najviše koristi u zgradarstvu prilikom pravljenja stubova, greda, ploča i zidova. Asfalt beton se koristi za izradu avionskih pista, puteva, trotoara, parkinga, platoa, podova u halama i raznih staza. Za većinu stvari za koje se koristi asfalt se može upotrebiti i klasičan beton ali se to ne preporučuje, osim u slučaju manjih staza i trotoara. Dodatna razlika je što u klasičan beton ide čelična armatura, a u asfalt ne.

U odnosu na krute konstrukcije, fleksibilne konstrukcije imaju nekoliko prednosti. To su udobnost vožnje preko njih jer su elastičnije, zatim brzina izgradnje i jednostavnije održavanje. Iako se cement beton može upotrebiti za izradu puteva to se više ne radi. Pre nego što je asfalt postao prvi izbor, cement beton se koristio za izradu puteva ali se to nije pokazalo kao dobro rešenje. U Srbiji, pa i u Svetu još uvek postoji manji broj ovakvih puteva koji su izuzetno neudobni za vožnju. Izrada kolovozne konstrukcije od klasičnog betona zahteva izradu dilatacija na svakih nekoliko metara kako bi se izbeglo pucanje betona, ali ovi razmaci ujedno čine vožnju neudobnom.

Slika 2 – Cement betonski kolovoz

Prednost cement betonskog kolovoza je što njegova podloga ne mora biti dobra, jer ovakva konstrukcija prenosi opterećenje na veći deo posteljice što smanjuje potrebu za izradom dobrog temelja. Fleksibilne kolovozne konstrukcije od asfalta moraju imati pravilno dimenzionisanu i ugradjenu temeljnu konstrukciju. Temelje asfaltnog puta obično čine slojevi od peska i tucanika dovoljnih debljina. Svi slojevi se moraju sabiti valjcima do dovoljne zbijenosti kako bi se osigurao kvalitet. Pre izgradnje svakog sledećeg sloja potrebno je sa odredjenim uredjajem ispitati zbijenost i uporediti je sa zahtevanom zbijenošću. Potreba za dobrom temeljnom konstrukcijom poskupljuje izradu asfalt betonskih kolovoza ali je dugoročno ovo ipak opravdana investicija zbog mnogo drugih prednosti. Asfaltiranje ulica i puteva moraju obavljati stručna lica pod nadzorom stručnjaka.

Slika 3 – Uredjaj za ispitivanje zbijenosti

Cement beton se spravlja od cementa, šljunka i vode u odredjenom odnosu kako bi se dobio beton zahtevanih karakterstika. Za tačan sastav beton pogledajte moj program za odredjivanje sastava betona. Sa druge strane asfalt beton se spravlja od mineralnog agregata i bitumena. Mineralni agregat čine kameno brašno (tzv. filer), pesak (0.09 – 2.0mm) i kamena sitnež uglastih ivica (2 – 32mm). Mešavina se tako projektuje da sadrži najgušće složen kameni skelet, tj. mora da sadrži odredjeni procenat svake veličine zrna agregata kako bi se dobila dobro upakovana kamena maševina. Udeo bitumena u mešavini je 3 – 10%, a mineralnog agregata 90 – 97%. U toku mešanja bitumen mora da bude u tečnom stanju a to se postiže zagrevanjem na temperaturi od 120 do 200°C stepeni. Ceo proces spravljanja se odvija u tzv. asfaltnoj bazi.

Slika 4 – Asfaltna baza

Asfalt beton se proizvodi u asfaltnoj bazi, a posle proizvodnje se transportuje na mesto ugradnje gde se razastire obično sa finišerima pa potom zbija valjcima. Asfaltiranje je zahtevan posao gde svaki deo procesa mora biti uradjen u skladu sa odredjenim pravilima, ili će krajnji rezultat biti nepovoljan. Dodatna prednost asfaltnog betona je činjenica da ga je moguće skoro 100% reciklirati, tj. ponovo upotrebiti.